Pre nego što otpočnete sa merenjem, morate obratiti pažnju na pojedine stvari. GTC modeli omogućavaju npr. različite opcije za skalu boja, u zavisnosti od ukusa. Da li preferirate intuitivne boje žarenja, skala u bojama duge, psihološki aspekt boje ili samo sive nijanse?

Kod neznatnih temperaturnih razlika preporučuje se skala boja puna kontrasta (npr. skala u bojama duge), dok je kod većih razlika intuitivnija ona sa manje kontrasta (npr. boje žarenja).

Da biste termovizijsku sliku napravili sa više kontrasta i time je učinili dokazivom, skaliranje se mora prilagoditi okolnostima. Naše termovizijske kamere vam zato pružaju praktičnu funkciju zaključavanja, pomoću koje možete lako i brzo optimizovati ovo skaliranje.

Ukoliko želite, na primer, da termografski analizirate prozor, ispod kog se nalazi grejno telo, isti će izmeniti vašu celokupnu termovizijsku sliku, čime se manje razlikuju temperature na prozoru. Kako biste to izbegli, pomoću termovizijske kamere možete prići što je bliže prozoru, tako da grejanje u termovizijskoj slici više nije vidljivo. Fiksirajte skalu boja preko desnog gornjeg tastera – i već možete i sa većeg rastojanja da generišete detaljnu sliku. Alternativno je to moguće i u manuelnom režimu.

Kada je moguće, objekte bi trebalo da izmerite isključivo u suvom stanju, pošto kiša i druge padavine mogu imati uticaja na temperaturu površine. U skladu sa tim, izbegavajte i zagrevanje zbog sunčevog zračenja. Osim toga, preporučujemo vam da vršite spoljašnju termografiju u ranim jutarnjim časovima. Velika vlažnost vazduha i vetar takođe imaju negativan uticaj na preciznost mernih vrednosti i zbog toga bi ih trebalo izbegavati.

Uz to se ne preporučuje merenje u direktnom okruženju vrelih izvora (npr. kotao). Eventualno se isti mogu obložiti i time se može smanjiti njihov uticaj. U mnogim slučajevima termografije gradnje su jesen i zima optimalna godišnja doba za merenje. Razlika u temperaturi između unutrašnjeg i spoljašnjeg područja je tada dovoljno velika za efektivnu lokalizaciju problematičnih mesta (preporučeni minimalni razmak: 10° C).

Ukoliko želite da utvrdite preciznu vrednost u stepenima Celzijusa, u svakom slučaju bi trebalo da podesite stepen emisije i reflektujuću temperaturu. Time sprečavate da se zbog jake refleksije izmere pogrešne merne vrednosti.

Stepen emisije vidite u prethodno podešenim materijalima u uređaju ili procenite na osnovu sastava površine. Kako biste odredili reflektujuću temperaturu, najpre bi trebalo da proverite da li se radi o direktnoj ili indirektnoj refleksiji. Direktne refleksije se često pojavljuju na glatkim površinama i refleksiju možete uočiti na termovizijskoj slici (npr. kod stakla). U takvom slučaju, temperaturna vrednost reflektujućeg objekta može se koristiti kao reflektujuća temperatura. Indirektna refleksija će se najčešće pojaviti na grubim površinama (npr. malter). Ovde utvrdite prosečnu temperaturu mernog objekta i istu podesite kao reflektujuću temperaturu.

Kod jako reflektujućih površina poput golog metala, preporučujemo korišćenje crno matiranih lepljivih traka ili specijalnog spreja. Ukoliko ih nanesete na reflektujuću površinu, nakon kratkog vremena čekanja preuzeće njihovu temperaturu i možete je pouzdano odrediti na osnovu visokog stepena emisije. Uticaj refleksije sopstvene toplote tela može se minimizovati merenjem pod malim kosim uglom.

Da bi se zagarantovao visok kvalitet slika, trebalo bi da se pridržavate minimalnog rastojanja (30 cm). Postupanje u dva koraka se ispostavilo kao efektivno.

Ukoliko se pregledaju izolacioni problemi na zidu, prva provera sa veće razdaljine omogućava dobar pregled. Druga slika, ovog puta iz blizine, pruža detaljan uvid i znatno je pouzdanija, jer su ovde izuzete greške u rastojanju. Pošto rastojanje ima veliki uticaj na kvalitet merenja, to bi uopšteno trebalo da se izvrši sa što kraće razdaljine.