Vrste prašine na poslu

Bosch Professional kontrola prašine

Vrste prašine

Neke vrste prašine su opasnije od drugih. Nijedna nije dobra za telo. Sve dok na tvojoj radnoj lokaciji postoji bušenje, sečenje, testerisanje, brušenje, glačanje ili lomljenje, možeš da očekuješ prašinu u vazduhu i sve probleme koji uz nju dolaze. Ali nisu sve vrste prašine iste. Na ovoj stranici pokrivamo neke od najčešćih i najopasnijih vrsta prašine sa kojima ćeš se susresti na poslu.

Silikatna prašina: Da li si znao?

manja od zrna peska. Toliko silikatna prašina može da bude mala.¹

0 h

da bi čestica silikatne prašine pala za 1 m. Toliko dugo ostaje u vazduhu.²

0 mil.

Radnika u EU su u opasnosti od silikoze. Toliko je silikatna prašina rasprostranjena.³

VRSTE PRAŠINE

SILIKATNA PRAŠINA

Odakle potiče:Beton, cement, cigla, malter, pločice, peščar, šljunak, krečnjak, mermer itd.

Zdravstveni problemi:Silikatna prašina se sve više priznaje kao opasna vrsta prašine u građevinskim radovima. Udisanje silicijum-dioksida može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući silikozu (ožiljci i ukrućenje pluća), rak pluća, tuberkulozu, bolest bubrega, hroničnu opstruktivnu bolest pluća itd.

Nivo rizika:Srednji–visok

DRVENA PRAŠINA

Odakle potiče:Meko drvo, tvrdo drvo, MDF, šperploča itd.

Zdravstveni problemi:Dugotrajna izloženost može da dovede do niza zdravstvenih problema, kao što su iritacija očiju ili kože, problemi sa disanjem itd. Određene vrste tvrdog drveta su čak povezane sa rakom nosa. Drvo je retko čisto: U projektima renoviranja, drvo može da sadrži i druge hemikalije, kao što su smole, pesticidi, boje, lepkovi, lakovi itd. Staro drvo takođe može da sadrži spore buđi itd.

Nivo rizika: Srednji–visok

GIPSANA PRAŠINA

Odakle potiče:gipsani zidovi, gips itd.

Zdravstveni problemi:Prašina od gipsa nije opasna za kožu. Međutim, može da iritira oči, nos, usta i grlo. Bez kontrole prašine, dugotrajno izlaganje može negativno da utiče na tvoja pluća itd.

Nivo rizika:Nizak

AZBESTNA PRAŠINA

Odakle potiče:Starije zgrade pravljene pre devedesetih godina dvadesetog veka, pre nego što je azbest zabranjen za upotrebu. Vinilne podne pločice, plafonske pločice, cementna krovna oplata itd.

Zdravstveni problemi:Mali nivo izloženosti može biti dovoljan da izazove mezoteliom (rak plućne maramice). Dugotrajno izlaganje može da izazove bolesti kao što su azbestoza (ožiljci na plućima), rak pluća, rak debelog creva itd.

Nivo rizika:Visok

Klase prašine: Procena nivoa rizika

Kako da odabereš odgovarajuću klasu usisavanja prašine prema vrsti prašine

Zahvaljujući savremenoj tehnologiji i povećanoj svesti, sada bolje razumemo različite nivoe opasnosti koje dolaze sa različitim vrstama prašine. Generalno, vrste prašine u zanatstvu i građevinarstvu mogu da se kategorišu prema riziku:

Prašina malog rizika

Na primer:⁴

Kućna prašina
Gips
Gips
Zemlja
Kreč
itd.

Zdravstveni rizici: Uobičajeni problemi mogu da uključuju iritaciju očiju, kože i respiratornog trakta itd.

Pogledaj usisivače L klase

Prašina srednjeg rizika

Na primer:⁴

Silicijum-dioksid (npr. beton, cigla, malter)
Meko drvo (npr. kedar, jela, bor)
Tvrdo drvo (npr. hrast, orah, bukva)
Metali
Boja
Plastika
Pesak, šljunak
itd.

Rizici po zdravlje:Respiratorni problemi mogu da obuhvate uporni kašalj, stezanje u grudima, kratak dah i otežano disanje, groznicu, zamor itd.

Pogledaj usisivače klase M

Prašina visokog rizika

Na primer:⁴

Azbest
Silicijum-dioksid (npr. beton, cigla, malter)
Tvrdo drvo (npr. hrast, orah, bukva)
Olovo
Spore plesni
Karcinogeni
Patogeni
itd.

Rizici po zdravlje:Izlaganje ovim vrstama prašine može dovesti do dugotrajnih i nepovratnih oštećenja (npr. do karcinoma) respiratornih funkcija tela. Simptomi se mogu pojaviti tek nakon nekoliko godina.

Pogledaj usisivače klase H

Prava klasa za pravu vrstu prašine

Pogledaj sve usisivače

S.T.O.P. princip

Šta je ovo?

Poznat širom sveta kao standard za zdravlje i bezbednost na radu, S.T.O.P. predstavlja jednostavan način da zapamtiš 4 koraka kada je reč o kontroli prašine.

S.T.O.P. princip

„S“ označava zamenu (engl. substitution)

Najbolji način da zaustaviš prašinu jeste taj da je uopšte ne stvaraš. Pronađi alternativne načine za izbegavanje stvaranja prašine. Na primer, umesto bušenja zbog montaže ili ugradnje nekog elementa, razmisli o zamenama kao što su pričvršćivanje pištoljem za eksere, lepkom, gitom ili čičak trakom.

Saznaj više o našem asortimanu pištolja za eksere

S.T.O.P. princip

„T“ označava tehničke mere

Koristi alate, tehnologije ili mašine da smanjiš količinu prašine u vazduhu. Na primer, radionica za obradu drveta može biti opremljena filterima za ambijentalni vazduh ili lokalnom izduvnom ventilacijom.

S.T.O.P. princip

„O“ označava organizacione mere

Za kontrolu prašine je neophodan timski rad: podigni nivo svesti u svojoj organizaciji. Primeni nove metode rada sa malom količinom prašine. Podrži obuku i razmenu znanja.

S.T.O.P. princip

„P“ označava mere lične zaštite (engl. Personal Protective Measures)

Kao poslednji nivo odbrane, koristi ličnu zaštitnu opremu (LZO) kao što su maske za prašinu ili respiratori. To predstavlja zaštitu od svakog slučajnog curenja vazduha – na primer, tokom odlaganja kese za prašinu.

USISIVAČI

Kako da odabereš odgovarajući usisivač za posao na osnovu L, M, H klasa prašine.

Saznaj više

REŠENJA ZA PRAŠINU

Kako da odabereš odgovarajući nastavak za prašinu na osnovu tvog alata i primene.

Saznaj više

S.T.O.P. PRINCIP

Ostani zdrav i smanji prašinu primenom ovih jednostavnih najboljih praksi.

Saznaj više

Napomene:

¹ OSHA (Uprava za bezbednost i zdravlje na radu)

² BG Bau (nemačka institucija za zakonom propisano osiguranje od nezgoda i prevenciju u građevinskoj industriji)

³ Evropski sindikalni institut

⁴ Procena rizika od vrsta prašine može se razlikovati u zavisnosti od zemlje. Da bi povećale zaštitu radnika, neke zemlje pribegavaju većem oprezu i određene vrste prašine kategorizuju kao veći rizik. Na primer:

Drvna prašina: i meko i tvrdo drvo mogu da izazovu respiratorne probleme kao što je astma. Međutim, tvrdo drvo može da izazove redak oblik karcinoma nosa i često se smatra opasnijim od mekog drveta. U nekim zemljama, prašina od mekog drveta smatra se prašinom niskog rizika, a prašina od tvrdog drveta smatra se prašinom srednjeg rizika.
Kvarcna prašina: neke zemlje smatraju da je kvarcna prašina srednjeg, a neke da je visokog rizika. Lokalni propisi se stalno menjaju u korist viših nivoa zaštite. Stoga će se kvarcna prašina u sve više zemalja smatrati visokorizičnom.

Zbog usklađenosti uvek proveri propise svojih lokalnih organa o prašini.